Na vrh

Održana treća mentorska sesija

U okviru Javnog poziva za organizacije civilnog društva/nevladine organizacije za predaju prijedloga projekata koji se organizuje u sklopu projekta „Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu“ (ReLOaD)[1]u saradnji sa Općinom Vogošća, u utorak, 21.maja 2019. godine u trajanju od 12.00 do 13.30 sati održan je treći od četiri planirana mentorska sastanka za zainteresovane predstavnike organizacija civilnog društva (OCD).

Termini mentorskih sastanaka su najavljeni na zvaničnoj internet stranici Općine Vogošća (www.vogosca.ba) te Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (www.undp.org).

Sastanku je, pored mentora i predstavnika UNDPa, prisustvovalo ukupno pet (5) predstavnika OCD (3M i 2Ž) iz četiri (4) OCD, te dva predstavnika općine Vogošća (1M, 1Ž). Sastanak je pratila i ekipa TV Vogošća.

Na početku mentorskog sastanka učesnicima se obratio gospodin Amir Misirlić koji je pozdravio prisutne i zahvalio UNDPu i mentorici za pomoć. Zatim je predstavnik UNDP  još jednom pojasnio ulogu mentora, naglašavajući da je jedina uloga mentora da ukaže na greške, objasni nedoumice i otkloni dileme, ali da ne učestvuje u rješavanju istih. Mentor nema mandat da se direktno uključuje u izradu projektnog prijedloga, te u cilju osiguranja i primjene transparentnog pristupa realizacija mentorstva po principu „jedan na jedan“ nije dozvoljena, tačnije prisustvo mentora i jednog predstavnikajedne OCD nije moguće. U toku trajanja javnog poziva, planirana su maksimalno četiri mentorska sastanka, a obzirom da postoji zainteresovanost predstavnika organizacija civilnog društva za ovakav vid podrške, dogovoren je i termini za održavanje narednog mentorskog sastanka.

Mentorica je na početku svoje prezentacije naglasila važnost dosljedne pripreme dokumentacije za predaju projektnih prijedloga, te da je neophodno da osnovni dokumenti budu u međusobnoj korelaciji i logičkoj vezi. Naglašeno je da je potrebno da se pošalju 3 primjerka osnovne dokumantacije (projektni prijedlog, budžet , plan aktivnosti i promocije te logički okvir), dok se dodatna dokumentacija može psolati u jednom primjerku. Naglašeno je da jedino kopija rješenja o registraciji organizacije treba biti ovjerena i da se ne šalje original jer se kopije neće vraćati na zahtijev.

Obzirom da je u pitanju već treći mentorski sastanak, te da su učesnici već došli sa pripremljenim projektnim idejama odmah se prešlo na konkretna pitanja učesnika. Pitanja su se odnosila na slijedeće oblasti:

Plaćanje poreza iz doprinosa iz budžeta projekta: mentorica je objasnila da su svi porezi prihvatljiv trošak i da se trebaju budžetirati bruto iznosi (sa pripadajućim porezima) u svim budžetskim stavkama, odnosno da  sva plaćanja idu u skladu sa zakonskom regulativom koju OCD trebaju ispunjavati.

Pitanja koja su postavljali učesnici, odnosila su se i na mogućnost angažovanja osoba koje su zaposlene u institucijama čiji je osnivač opština. Razjašnjeno je da osobe koje su zaposlene puno radno vrijeme u opštini ne mogu biti angažovane na projektu, zbog sukoba interesa. Međutim, stručna lica zaposlena u lokalnim institucijama, mogu biti angažovana za povremene poslove (kao treneri/eksperti) u svoje slobodno vrijeme. Takođe, više puta je naglašeno da jedna osoba može biti angažovana na projektu samo u jednom svojstvu, te skrenuta pažnja potencijalnim aplikantima da povedu računa o tome.

Bilo je takođe i pitanja vezano za vrste troškova u budžetu, pa je objašnjeno da prevod projekta (za one projekte koji budu odobreni) može da bude plaćen i da takav trošak spada u direktne projektne troškove. Pored toga, skrenuta je pažnja da su troškovi bankarske provizije administrativni troškovi i da se tako vode prilikom budžetiranja. Učesnici su pitali i da li postoji određena cijena za plaćanje osoblja, te je objašnjeno da ne postoji, ali da se treba u proračunu držati realnih tržišnih cijena. Takođe, pokrenuto je i pitanje minimalnog broja korisnika projekta, te je naglašeno da nije definisano, ali da projekti imaju za cilj korist šire društvene zajednice, a ne pojedinaca, te da o tome treba voditi računa.

Troškovi promocije i vidljivost su takođe bili dio dilema koje su imali učesnici. Naglašeno je da su prihvatljivi troškovi u iznosu oko 5% ukupnog budžeta projekta.

Učesnici su takođe imali upit vezano za kontinuitet u realizaciji projektnih aktivnosti. Projekti trebaju imati bar jednu veliku aktivnost u jednom mjesecu. Ukoliko se ne dešava minimalno jedna aktivnost u jednom mjesecu smatra se da postoji diskontinuitet u implementaciji projekta. Treba se obratiti pažnja na raspored aktivnosti tokom cijelog perioda implementacije projekta, te da se obaveze ravnomjerno rasporede tokom perioda, imajući u vidu potrebe zajednice i specifičnost projektnih aktivnosti.

Nedoumica je bilo i vezano ze direktne i indirektne korisnike projekta, odnosno ciljnu grupu projekta, te je objašnjeno detaljno ko spada u ciljnu grupu, kao i šta su to direktni, a šta indirektni korisnici. Učesnicima je objašnjeno da ciljnu grupu projekta čine osobe za koje se kreiraju projektne aktivnosti i koje u njima učestvuju (učesnici edukacija, treninga i sl), korisnici su svi oni koji će imati koristi od projektnih aktivnosti i mogu biti direktni i indirektni. Direktni korisnici su oni koji imaju direktnu korist, dok su indirektni korisnici oni koji posredno osjećaju poboljšanje od projekta. Naveden je hipotetički primer da je projekat Obuka samohranih majki iz preduzetništva. Direktne korisnice su majke koje su obučene, dok su indirektni korisnici njihova djeca, članovi porodice i sl, te u krajnjoj liniji šira društvena zajednica u kojoj će se smanjiti nezaposlenost te ciljane kategorije.

Bilo je pitanja vezano za angažovanje osoblja ukoliko se u trenutku apliciranja nema u vidu određena osoba, te je pojašnjeno da organizacije, ukoliko projekat bude odobren, moraju raspisati javni poziv za popunjavanje upražnjene pozicije.

Učesnici su pitali i da li je neophodno obuhvatiti rodnu ravnopravnost u svakom projektu, čak ukoliko se projekat ne bavi time. Pojašnjeno je da je to tema koju svakako treba obraditi, ali ne mora projekat time da se bavi, nego to može biti tema koja se proteže kroz sve aktivnosti projekta. Korisno bi bilo navesti npr. da će se tokom implmenteacije projekta voditi računa o ravnopravnoj zastupljnosti oba pola, da će se pružiti podjednake mogućnosti učesnicima oba pola i sl.

Više puta je naglašeno da aplikanti obrate pažnju na preciznost informacija koje daju i da kvantiifikuju rezultate i indikatore koliko je moguće detaljno i precizno.

Na kraju sastanka učesnici su popunili evaluacione obrasce i veoma se pozitivno izjasnili o održanom sastanku. Detaljna analiza evaluacionih obrazaca biće sastavni dio finalnog izvještaja za opštinu Vogošća.

Dogovoreno je da četvrti sastanak bude održan u ponedeljak, 27.5.2019. u 12:00 časova. Zainteresovani učesnici svoje prijave za mentorsku sesiju mogu dostaviti na e-adresu Općine Vogošća (portparol@vogosca.ba).


[1]Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD) finansira Europska unija (EU), a provodi Razvojni program Ujedinjenih naroda (UNDP).

Copyright @ 2015 by INAF | Sva prava zadržana